Narodno pozorište Subotica u Baru: „Svi smo mi u nekom trenutku Edeš Ana“

 Predstava „Edeš Ana“, produkcija Narodnog pozorišta Subotica, koju je režirao Jožef Cajlik, a za koju je dramaturgiju uradila Kata Đarmati, odigrana je sinoć na Ljetnjoj pozornici. Bila je to sedma odigrana predstava takmičarskog dijela pozorišnog programa jubilarnog Barskog ljetopisa.

„Edeš Ana“ nastala je po motivima istoimenog romana mađarskog autora Dežea Kostolanjija. Osnova radnje je brutalno izrabljivanje sluškinje u kući imućnog bračnog para, u drugoj deceniji 20. vijeka, u okolnostima višestruko turbulentnih društvenih promjena u Mađarskoj, nakon raspada Austrougarske. Zanimljivo je da, pri radu na dramatizaciji, Kata Đarmati nije dodala ni jednu jedinu riječ originalnom tekst-predlošku.

„Poenta je u tome da nisam ništa dodala, nego sam koristila roman i drugačiju strukturu. Mi to možemo nazvati adaptacijom, ali adaptacija u tom smislu da sam pokušala da napravim jedan dramaturški preokret time što ništa neću dodati, već se baviti samo datim rečenicama i temama u Kostolanjievom romanu“, objasnila je dramaturškinja.

A tema je, kao u svakom dobrom, višeslojnom komadu mnogo. Pored odnosa gospodara i sluge, otvara se, recimo, i  problematika nacionalnih i religioznih osobenosti i razlika. Ipak, u žiži pažnje gledalaca je patologija gorepomenutog odnosa i „nuspojave“ takvog stanja – opsesivna vezanost gospodara za sluškinje i sluge, nesposobnost sluge da izađe iz paralizujuće pozicije, izrabljivanje i poništavanje žene u kapitalističkom društvu i, na kraju, o užasna, samoubilačka, neartikulisana pobuna žrtve kojoj je izbrisan identitet, pobuna koja svoje razrješenje, u nemoći da se dođe do pravog, nalazi u ubistvu gospodara.

Edeš Ana sve vrijeme potiskuje svoje emocije. Ona ih ne prikazuje, sem kad dobije toliko jak impuls spolja da mora da odreaguje. Mislim, dakle, da je emotivno nedozrela. Zato nema autentičnu reakciju kada dobija bilo kakav ljudski impuls, bilo da je to ljubav ili sažaljenje. Ona je znači perfektna sluškinja, koja sve perfektno radi, jedino ne umije sa emocijama. Punktovi na kojima ona dobija te impulse je bacaju u sve veću dubinu. Ona ne umije ni da odluči. Jedini put kada je to uradila bio je taj fatalni izlet, kada ubije svoje gazde“, objasnila je Hermina Erdelji, koja tumači ulogu sluškinje Ane Edeš.

Ona je dodala da je i danas mnogo ljudi oko nas, koji su Edeš Ana, šta više da smo svi barem u jednom trenutku svog života Edeš Ana i to u situacijama koje se i lako i često danas prepoznaju.

Mislim da su to problemi međuljudskih odnosa, odnosa ljudi i onih koji su takoreći na vlasti i koji imaju mogućnost da upravljaju nama, našim emocijama i budućnostima. Po mom mišljenju ovo je samo jedno moderno ropstvo“, kazala je Erdelji.

Osim nje, uloge u predstavi tumače: Natalia Vicei, Arpad Černik, Zoltan Mezei, Nandor Silađi, Katalin Siracki, Ervin Palfi, Čila Pamer i Ervin Palfi. Interesantno je da svi oni glume, ali su i naratori. To je rješenje dramaturškinje kojim se ona uspješno izborila sa korpusom romana, ali istovremeno aktivirala brojna značenja na sceni, kao na primjer značenje aktera koji su i svjedoci dešavanja, nijemi posmatrači eruptivnih društvenih pojava. A u kontekstu savremenog, sve to smo i mi sami – akteri i nijemi posmatrači.

Prijavite se na našu e-mail listu

Dobijajte redovno sve informacije o dešavanjima na Ljetopisu direktno na Vaš e-mail nalog.

You have Successfully Subscribed!