Četvrtak, 08. mart na zimskoj sceni Ljetopisa biće u znaku književnog programa. Tada će u sali Dvorca, sa početkom u 19h, biti promovisan novi roman Gordane Vujović “Uspavanka za Ljubu”. Moderatorka večeri biće novinarka Vesna Šoškić, a osim autorke govoriće i mr Milun Lutovac, selektor književnog programa Festivala.
Gordana Vujović je autorka rođena u Novom Sadu. Zahvaljujući ocu oficiru, živjela je sa porodicom u Subotici, da bi se na kraju skrasila u Banji Koviljači, gdje je završila osnovnu školu. Nakon završene Gimnazije „Vuk Karadžić“ u obližnjoj Loznici, upisala se na Filološki fakultet u Beogradu. Diplomirala je na grupi za jugoslovensku književnost i srpsko-hrvatski jezik. Beogradski period i „pomorski staž“ smatra najljepšim djelovima svoje mladosti. U Bar se doselila 1974. godine, otkada nije mijenjala svoje boravište. Deset godina je radila u Radio Baru i „Barskim novinama“. Bila je prvi zvanično imenovani urednik „Barskih novina“. Ostatak novinarske karijere provela je u „Pobjedi“. Nekoliko godina bavila se odnosima sa javnošću. Sada je u penziji.
Knjigu „Mačka sa matrikulom“, posvećenu pomorcima sa kojima je plovila tri godine, objavila je 2005. godine, a 2008. godine napisala je knjigu „Što vjetar ne odnese“ u kojoj je sabrala priče iz novinarske prakse.
Nedavno je iz štampe izašao i njen roman „Uspavanka za Ljubu“, nježna i emotivna porodična saga, u literaturu pretočena biografija. U ovoj knjizi sabrani su ljudi, gradovi, događaji… Sve što je u njenoj duši.
Odlomak iz romana
„U Makedonsko naselje preseljen je ceo topolički komšiluk. Došli su u lepe, svetle i prostrane stanove. Mnogo lepše i udobnije od onih u kojima su ranije živeli. Ali nikad nisu prežalili Topolicu i svoj nekadašnji život, omeđen Malim I Velikim dvorcem. Većina je retko odlazila u stari kraj. Nekima je bilo predaleko, a neki su se plašili da će ih taj susret boleti. Ja sam volela da idem tamo. Svaku priliku koristila sam za šetnju pored mora, ili kroz dvorski park. Bilo mi je divno dok je u Malom dvorcu bila galerija. Neverovatan je osećaj kad gledaš slike u svojoj nekadašnjoj sobi…
I sad mi je milo kad drugarice i prijatelje vodim na koncerte u balsku salu Dvorca, ili na književne večeri u dvorskom parku. Pa posle na piće ispred „Le petit chateau“ i jedan krug pored palmi… Pitam se gde bi mi bio kraj da mi je adresa sada, kao što je bila pre više od četiri decenije. Topolica 15.“