Mjuziklom „Neki to vole vruće“ Narodnog pozorišta Niš sinoć je, na Ljetnjoj pozornici Doma kulture, otvoren pozorišni segment 35. Barskog ljetopisa čiju selekciju potpisuje Milija Šćepanović.
Pozorišnu adaptaciju čuvenog filma iz 1959. godine režirao je prvak drame niškog Narodnog pozorišta Aleksandar Marinković, koji tumači i jednu od glavnih uloga, dok je Dragana Mićalović u glavnoj ženskoj ulozi Puslice.
Iako nastao kao muzičko-scenski omaž vanvremenskom filmu „Neki to vole vruće“, mjuzikl je ipak potpuno autentičan – uz autorsku muziku i songove. Marinković ističe kako pozorište nije bilo u mogućnosti da priušti tantijeme za veliki brodvejski mjuzikl, već su se odlučili da svoju adaptaciju naslone na film. Duh Čikaga 30-ih godina prošlog vijeka, prohibicija, danju borba za život, a uveče dekadentni klubovi i zabranjeni alkohol, kao vrlo specifična i slikovita atmosfera, bili su polazna tačka u radu.
Osvrćući se kompleksnost istovremene režije nekog komada i igranja u njemu, Marinković kaže da je bilo izazovno i opterećujuće, ali da je od ključne važnosti u tom segmentu izbor saradnika.
„Saradnici i ljudi koji mjuzikl vole podjednako kao i ja bili su od presudnog značaja za uspeh ovog projekta. Nebojša Gromilić, koreograf, Irena Popović Dragović koja je radila muziku i songove i drugi bili su oko mene da me rasterete u momentima kada moram biti na sceni. Pronašli smo ključ kako da uspešno budem na oba mesta i sve je funkcionisalo. Praviti mjuzikl uopšte jedna je vrsta ludosti, ali i hrabrosti, pa iako je bilo naporno, tamo gde smo krenuli stigli smo“, kazao je Marinković.
Prema njegovom mišljenju, proces rada na mjuziklu donosi jednu posebnu atmosferu i energiju.
„Mjuzikl vas uvlači u proces, želja i atmosfera koja je retko prisutna kada se radi klasična dramska forma, muzika, zvuk, veliki broj ljudi, guraju vas napred i nekako utiču na to da se problemi sami od sebe rešavaju, onako kako su i došli. Mjuzikl je čudna pozorišna forma, ali po mom mišljenju formu budućnosti“, zaključio je Marinković.
U ulozi Puslice koja je sredinom prošlog vijeka proslavila Merlin Monro našla se Dragana Mićalović. Mlada glumica, kojoj je ovo prvi put da igra u mjuziklu, ističe da je riječ o procesu koji je pun izazova, ali u kojem svako novo igranje nosi nešto drugačije.
„Trudila sam se da izgradim neki svoj put. Naravno, nisam želela da previše odskačem od onoga što jeste orginal i što je postavljeno u prvoj verziji, ali sam nekako u tom posmatranju Monro kao Puslice videla i neki deo koji sam doživjela kao deo nje same, mimo uloge. Analizirajući njenu biografiju i život, smatram da je ona u proces i te kako uvukla deo sebe i svoje velike potrebe za ljubavlju i potrebe da nekom pripada kao i dečije radosti koju je nosila u sebi. Ta njena borba između „želim da budem žena“ i „ja sam dete u telu žene“ može se lako čitati u njenoj ulozi“, zaključila je Mićalović.
Novo poglavlje u svojoj karijeri ulogom Dafne otvorio je i mladi Uroš Milojević, od skoro i stalni član ansambla niškog pozorišta, koji pored Marinkovića i Mićalović igra jednu od glavnih uloga. Prema ocijenama mnogih, maestralno je odigrao lik koji se zbog nevolja maskira u ženu.
„Vrlo sam ponosan na ono što smo napravili. U isto vreme je bilo jako teško, ali i jako inspirativno. Već na prvoj čitaćoj probi, još u novembru mesecu prošle godine, tražio sam da što pre dobijem ženske cipele sa potpeticom. Stigle su nakon dve nedelje i ja ih od tada pa do februara, kada je bila premijera, gotovo da nisam skidao, čak i kada nemam scene u kojima trebam biti na potpeticama kako bi ih „osvojio“. Usput sam posmatrao svoje koleginice, prijateljice i „krao“ njihove fizičke postupke kako bi moja uloga publici bila interesantna.“, kazao je Milojević.