BEGIN:VCALENDAR VERSION:2.0 PRODID:-//Barski ljetopis - ECPv6.5.1.6//NONSGML v1.0//EN CALSCALE:GREGORIAN METHOD:PUBLISH X-WR-CALNAME:Barski ljetopis X-ORIGINAL-URL:https://www.barskiljetopis.me X-WR-CALDESC:Events for Barski ljetopis REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H X-Robots-Tag:noindex X-PUBLISHED-TTL:PT1H BEGIN:VTIMEZONE TZID:UTC BEGIN:STANDARD TZOFFSETFROM:+0000 TZOFFSETTO:+0000 TZNAME:UTC DTSTART:20190101T000000 END:STANDARD END:VTIMEZONE BEGIN:VEVENT DTSTART;TZID=UTC:20190307T200000 DTEND;TZID=UTC:20190307T200000 DTSTAMP:20260610T175835 CREATED:20190305T082157Z LAST-MODIFIED:20190305T082157Z UID:9238-1551988800-1551988800@www.barskiljetopis.me SUMMARY:Predstava "SEVEROISTOK" Bitef teatra i Beoart-a DESCRIPTION:BITEF” TEATAR I “BEOART” \nTorsten Buhštajner \n“SEVEROISTOK” \nRežija: Jana Maričić \nPrevod: Milica Perić \nScena: Jasmina Holbus \nKostim: Adrijana Pajić \nKompozicije: Božidar Obradinović \nPrevod: Milica Perić \nFoto: Nenad Šugić \nIgraju: Katarina Žutić\, Jovana Gavrilović\, Milica Janevski \nO predstavi:  \nKomad je nastao po istinitim svedočenjima preživelih u talačkoj krizi u Moskvi 2002. godine\, kada je grupa čečenskih terorista upala u jedno pozorište i zahtevala da Rusi povuku svoje trupe iz mesta Groznog.\nČečenka\, Ruskinja iz publike i Letonka koja je spasavala žrtve\, iznose svoja potresna sećanja i ponovo ih proživljavaju.\nOve priče kreiramo suptilnim pozorišnim jezikom\, insistirajući na istinitosti i tananosti ljudskih osećanja\, a ne na političkom kontekstu događaja. Terorizam je suviše važna i prisutna pojava da bismo ga samo površno osuđivali – mi priznajemo njegovu prisutnost na celoj planeti i bavimo se složenim mehanizmima straha. \n  \nRiječ rediteljke:  \nTERORIZAM I POZORIŠTE \nTrinaest meseci nakon Jedanaestog septembra\, na suprotnoj strani planete\, odigrao se još jedan spektakularni teroristički napad. Grupa čečenskih fundamentalista upala je u moskovsko pozorište „Dubrovka“ i prekinula izvođenje ruskog nacionalnog mjuzikla “Nordost“ zatočivši pritom 850 talaca. Oko 40 do zuba naoružanih muškaraca i žena dalo je rok od nedelju dana ruskoj vladi da povuče svoje snage iz Groznog i okonča Drugi čečenski rat\, pre nego što počnu da pucaju u taoce ili aktiviraju bombe kojima su opasani. Ni ne razmotrivši ovaj zahtev\, ruske vojne i policijske snage su četvrtog dana talačke krize pustile nervni gas (do danas nerazjašnjenog sastava) u pozorišnu salu i uspavale većinu prisutnih. Nekoliko terorista je uspelo da pobegne\, a ukupan broj žrtava je 170. Osim putem brojnih medija\, predsednik Putin obratio se građanima i preko bilborda na kojima je nekoliko nedelja stajalo: \,\,Nismo uspeli sve da spasemo. Oprostite nam. Sećanje na žrtve treba da nas ujedini.” \nJedan od pozorišnih komada nastalih po motivima ovog događaja je “Nordost” Torstena Buhštajnera. Tri žene – Čečenka\, Ruskinja iz publike i Letonka\, koja je u svojstvu lekarke ušla u salu na intervenciju\, govore o tom događaju nekoliko meseci nakon što su ga preživele. No\, ovo nije rašomonska struktura u kojoj različiti akteri imaju različite lične istine\, već sklop individualnih doživljaja koji se sliva u jednu\, zajedničku istinu: nepodnošljivi bol zbog gubitka najbližih\, koji svoj izlaz nalazi u mržnji prema drugome. \nBudući da je istina vrhunski zahtev fenomenologije\, može se reći da je “Nordost” sklop čulnih i mentalnih fenomena\, doživljaja “sveta” njegovih likova\, što je tipično za pozorište Stanislavskog.   Ipak\, Buhštajner kreira replike po dokumentarističkoj građi\, dakle objektivni “svet po sebi” suočava sa drastičnim pozicijama u koje smešta svoje likove. Tako ovaj tekst sadrži izvesnu vitalnost očitanu u njegovoj otvorenosti da bude promenjen\, ali i da izvrši promenu na drugog u kontekstu heterogenih subjekata koji međusobno utiču jedni na druge. Dakle\, ne može se reći da je umetnost glumca da rekreira   proživljeno dovoljan put u rediteljskom tretmanu “Nordost-a”. Snaga traumatičnog iskustva učešća u terorističkom činu izmiče kognitivnim mehanizmima autora i stavlja pred njega zahtev za zaigranim uspostavljanjem situacija u kojima se oslobađa – afekt. \n… \nDominantna\, a ipak ekstremna reakcija na savremeni terorizam je utapanje u politički diskurs o nepoznatim i užasnim opasnostima koja prete iz inostranstva\, o histeriji od masovnog uništenja\, o nakaradnom konstruktu “rat protiv terora”\, i o “odbrani našeg načina života” od stranih neprijatelja i njihovih terorističkih agenata. Takav diskurs ne ide u prilog suštinskoj borbi protiv terorizma\, već naprosto prestravljuje građane. A prestravljenost i izazivanje panike je upravo i cilj terorista. Njihov politički cilj nije ubijanje ljudi\, već publicitet koji im ubijanja obezbeđuju i koji potom demorališe ljude… Teroristički napadi se neće pretvoriti u rat\, oni se pre mogu tretirati kao problem javnog reda i mira. Stvarna opasnost terorizma leži u nesagledivom strahu\, koji vlasti i dominantni mediji samo potpiruju. \nNa pozorištu kao inferiornom mediju je zato da preuzme drugačiju ulogu. Ustuknuvši pred televizijom\, filmom i digitalnim medijima\, gde je sve teatralizovano do krajnjih granica\, pozorište postmoderne je uspostavilo izvesnu emocionalnu distancu u odnosu na događaje – ironičan odnos prema savremenosti i generalni pesimizam prema mogućnosti bilo kakve društvene promene.   Međutim\, biti ironičan prema globalnom strahu od terorizma čini se gotovo nemogućim. Pre svega\, tako nešto bi bilo nekorektno (i to ne u pozitivnom smislu koji podrazumeva umetničku hrabrost)\, a zatim lažno i neuverljivo\, s obzirom na relativno mladi život ove nove vrste straha na Zapadu. Jedan od mogućih puteva straha je put razumevanja i saosećanja sa pojedinačnim subjektima. To nije beslovesni aktivizam kao govor u ime drugog\, kao ni malograđansko sažaljenje nad stranim i dalekim pojavama. Postaviti gledaoca pred problem da uspostavi neki odnos prema onome što se događa u njegovoj prisutnosti kada više nema sigurnog odmaka\,  ne sugerisati mu prirodu i sadržaj tog odnosa\, već ga suočiti sa afektom\, može biti novi put savremenog pozorišta. \n… \nU tom smislu\, odnos između ovih žena\, koje su mogle da ostanu na suprotnim stranama u nedogled raspirujući mržnju prema Drugome\, transformiše se i stavlja ih u isto polje. Dve preživele žrtve terorizma dobijaju šansu za uspostavljanje novog odnosa. Buhštajner time ne sugeriše utopistički ishod\, niti uspostavlja viktimalnu ideologiju kao novo polje sigurnosti; on otvara vrata beskonačnom broju mogućih narativa koje ne možemo da predvidimo iz pozicija dosadašnjeg iskustva. \nZato je\, u širem kontekstu\, važno ne svoditi afekt na isključivo utrobne procese glumaca ili nevidljive talase koji struje između likova\, već uočiti njegovu moć da transformiše fiziološke\, psihološke\, autobiografske i društvene odnose između ljudi.   A tako možda i upiše neko novo značenje onome što danas prepoznajemo kao – strah. \nJana Maričić \n  \nRiječ kritike:  \nTema savremene drame „Severoistok“ Torstena Buhštajnera\, čije su akterke takođe isključivo žene\, sa druge strane je prodorno aktuelna. Komad ima dokumentarističku osnovu – bavi se događajima koji su se odigrali 2002. godine\, u moskovskom pozorištu Dubrovka. Da podsetimo\, grupa naoružanih Čečena je tada upala na izvođenje mjuzikla „Severoistok“ i za taoce uzela gledaoce i učesnike predstave. Buhštajnerovu dramu čine uglavnom monološke\, fragmentarne i lične ispovesti tri žene koje su bile te večeri u pozorištu\, Ruskinje\, Letonke i Čečenke. Iz različitih uglova se pripovedaju užasi rata i terorizma\, bolne posledice neprekidnih lanaca činjenja nasilja\, potpuni gubitak dostojanstva. Ipak\, tekstu fali univerzalnijeg tumačenja problema terorizma\, na primer filozofskog sagledavanja političkih mehanizama\, koji bi mu dali višeslojnost. U ovom obliku se on uglavnom svodi na izazivanje emotivne reakcije gledalaca povodom krvorpolića i bezumlja rata. \nRediteljka Jana Maričić jasno vodi scensku radnju. Pred nama se nižu dramatični prizori\, izgrađeni na spoju snažne igre glumica\, upečatljivih sukoba između svetla i mraka\, i uznemirujućih minimalističkih zvukova (kompozicija Božidar Obradinović). Scena je svedeno\, stilizovano i elegantno dizajnirana. Par stolica\, neonska svetla i prozirna platna u pozadini\, iza kojih se akterke avetinjski pojavljuju\, označavaju prostor dešavanja radnje\, konkretan\, ali i univerzalan (scena Jasmina Holbus\, kostim Adrijana Pajić). Predstava je upečatljiva u pogledu transfera doživljaja ratnih užasa. \nGlumice Katarina Žutić (Ruskinja)\, Milica Janevski (Letonka) i Jovana Gavrilović (Čečenka) su psihološki verodostojno oživele različite strane patnji žrtava rata. Izazvale su osećanja muke i teskobe\, povodom beskrajnih posledica zverstava počinjenih na bojnim poljima. Imajući u vidu situaciju na polju globalne politike\, antiratne teme u pozorištu su alarmantno važne. Očigledna je potreba za stalnim podsećanjem na posledice destruktivnih politika u čijoj osnovi se nalaze finansijski interesi\, a ne ideološka uverenja koja se formalno nameću. Neophodno je neprestano isticanje da u ratovima nema pobednika\, istorija ratovanja je ostavljala za sobom samo gubitnike. \nAna Tasić URL:https://www.barskiljetopis.me/event/predstava-severoistok-bitef-teatra-i-beoart-a/ LOCATION:Dvorac kralja Nikole CATEGORIES:Pozorišni program ORGANIZER;CN="JP Kulturni centar Bar":MAILTO:pr@barskiljetopis.me END:VEVENT BEGIN:VEVENT DTSTART;TZID=UTC:20190314T200000 DTEND;TZID=UTC:20190314T200000 DTSTAMP:20260610T175835 CREATED:20190311T100909Z LAST-MODIFIED:20190311T100909Z UID:9254-1552593600-1552593600@www.barskiljetopis.me SUMMARY:Koncert klasične muzike: ANA VUKAZIĆ\, klavir DESCRIPTION:PROGRAM:  \n1.S. Rachmaninov: Muzički moment op. 16\, br. 5 \n  \n2.L. van Beethoven: Sonata op. 32\, br. 2\, III stav \n  \n3.R. Schumann: Leptiri\, op. 2 \n  \n4.F. Chopin: Skerco\, op. 20\, br. 1 \n  \n5.Aleksandar Basarab: Fantazija na temu “Još ne sviće rujna zora”. \n  \nAna Vukazić rođena je 1985. godine u Baru gdje je završila nižu muzičku školu „Petar II Petrović Njegoš“. Srednje muzičko obrazovanje stekla je u Kotoru u klasi prof. Jelke Filipović nakon čega 2004. godine upisuje studije klavira na Fakultetu umetnosti u Prištini sa privremenim sjedištem u Zvečanu\, u klasi mr Aleksandre Trajković. Diplomirala je 2009. godine sa ocjenom 10\, a kao student koji se istakao svojim prosjekom bila je proglašena i za studenta generacije. Nakon diplomiranja\, nastavlja svoje usavršavanje i upisuje specijalističke studije na Fakultetu umetnosti u Beogradu u klasi mr Tijane Humo. \nTokom studija je ostvarila veći broj nastupa kao solista\, klavirski saradnik i član kamernih sastava. Održala je tri veoma zapažena solistička koncerta u Galeriji Fakulteta umetnosti u Zvečanu 2007\, 2008. i 2009. godine. \nKao klavirski saradnik učestvovala je na raznim kulturno-umjetničkim manifestacijama u Crnoj Gori i van nje. Među brojnim nastupima\, najviše ističe one u Hrvatskom glazbenom zavodu (Zagreb) i Prešernovom pozorištu u Kranju (Slovenija). \nDo sada je ostvarila i veliki broj solističkih koncerata od kojih se izdvajajunastup na „Barskom ljetopisu“ 2013. godine\, zatim koncert u „Artget“ galeriji u Beogradu i koncert u „Zetskom domu“. Na poziv CollegeChurch\, Wheaton –Čikago\, 2017. godine\, održala je i solistički koncert u Americi. \nOd 2009. godineradi kao profesorica klavira i korepeticije u Školi za osnovno muzičko obrazovanje „Petar II Petrović Njegoš“ u Baru\, i kao pedagogsa svojim učenicima osvojila je preko 30 nagrada\, od toga 12 prvih\, na raznim pijanističkim takmičenjima uCrnoj Gori\, Srbiji\, Italiji i Francuskoj. URL:https://www.barskiljetopis.me/event/koncert-klasicne-muzike-ana-vukazic-klavir/ LOCATION:Dvorac kralja Nikole CATEGORIES:Muzički program ORGANIZER;CN="JP Kulturni centar Bar":MAILTO:pr@barskiljetopis.me END:VEVENT BEGIN:VEVENT DTSTART;TZID=UTC:20190321T200000 DTEND;TZID=UTC:20190321T200000 DTSTAMP:20260610T175835 CREATED:20190319T074522Z LAST-MODIFIED:20190319T074522Z UID:9272-1553198400-1553198400@www.barskiljetopis.me SUMMARY:Izložba "FLAME" Autorka: Jelena Vušurović DESCRIPTION:Jelena Vušurović je rođena 12. januara 1983. godine. Nakon osnovnih studija grafike na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju upisuje i specijalističke studije (smjer slikarstvo) koje je završila 2018. godine. \nDo sada je izlagala je na velikom broju grupnih izložbi u zemlji i u regionu: „Studentska izložba“\, Centar Savremene umjetnosti\, (Podgorica\,2018)\, „Studentska izložba“\, Kulturno- sportski centar\,(Podgorica\, 2017)\, „Međunarodni dani studenata“ (Cetinje\, 2017)\, „Dah prošlosti u jednom danu“ Kulturno ljeto\, (Cetinje\, 2017)\, Humanitarna izložba\, Udruženje studenata (Podgorica\, 2016)\, Internacionalna kolonija „Kvardaci“\, (Makedonija\, 2015)\, „Međunarodna izložba studenata FLU“\, galerija „Miodrag Dado Đurić“ (Cetinje\, 2015)\, „Proljećno slikarstvo“\, Dom kulture (Bijelo Polje\, 2013)\, „Dan žena“\, Udruženje žena (Cetinje\, 2012) i „Bjelopoljski slikari“\, Dom kulture (Bijelo Polje\, 2010). \nPored kolektivnih\, Vušurovićeva je ostvarila dvije samostalne izložbe i to: „Acta non verba“ \, (Budva\, 2016) i „Žena“\, Sportski centar (Cetinje\, 2010). \nČlanica je Udruženja studenata Akademija\, Udruženja žena i Udruženja likovnih umjetnika Crne Gore. Pored toga radi i kao koordinatorka dječijih maskenbala\, dječijih umjetničkih radionica i humantarnih izložbi. URL:https://www.barskiljetopis.me/event/izlozba-flame-autorka-jelena-vusurovic/ LOCATION:Dvorac kralja Nikole CATEGORIES:Likovni program ORGANIZER;CN="JP Kulturni centar Bar":MAILTO:pr@barskiljetopis.me END:VEVENT BEGIN:VEVENT DTSTART;TZID=UTC:20190328T200000 DTEND;TZID=UTC:20190328T200000 DTSTAMP:20260610T175835 CREATED:20190324T203644Z LAST-MODIFIED:20190324T203644Z UID:9287-1553803200-1553803200@www.barskiljetopis.me SUMMARY:Književno veče: ELVEDIN NEZIROVIĆ\, Mostar (BiH) DESCRIPTION:Elvedin Nezirović\, pisac i novinar rođen je u Mostaru 1976. godine. Školovao se u rodnom gradu\, gdje je završio Pedagošku akademiju\, Odsjek za bosanski jezik i književnost i Fakultet humanističkih nauka\, Odsjek za engleski jezik i književnost. \nDo sada je objavio nekoliko knjiga poezije i to: „Propovijedanje bluesa“ (“Vrijeme”\, Zenica\, 2018.)\, “Zvijer iz hotelske sobe” (“Liber”\, Beograd\, 2009.)\,„Bezdan“ (Društvo pisaca BiH\, podružnica HNK\, Mostar\, 2002.)\, roman pod nazivom “Boja zemlje” u izdanju “Lagune” 2016.\, sabrane priče “Toliko o tome” (“Dobra knjiga”\, Sarajevo\, 2013.) i zbornik tekstova\, eseja i kolumni “Deblokada grada” (“Centar za kritičko mišljenje” i portal “tačno.net”\, Mostar 2018.). \nNezirović je dobitnik više književnih nagrada i priznanja: nagrada Centra za mir i multietničku saradnju Mostar – “Mimar mira”\, za ukupan doprinos izgradnji mira\, suživota i međunacionalnog povjerenja u poslijeratnom periodu (2017)\, druga nagrada “Musa Ćazim Ćatić” za najbolju pjesmu (2015)\, nagrada “Esad Eso Sadiković” za najbolju kratku priču (2013)\, nagrada izdavačke kuće “Laguna” za najbolju kratku priču (2011) i treća nagrada “Zija Dizdarević” za najbolju kratku priču (2009). \nAktivni je kolumnista portala tacno.net na  kojem redovno analizira aktuelne probleme u kulturi i društvu. Član je Društva pisaca BiH i P.E.N. centra BiH. URL:https://www.barskiljetopis.me/event/knjizevno-vece-elvedin-nezirovic-mostar-bih/ LOCATION:Dvorac kralja Nikole CATEGORIES:Književni program ORGANIZER;CN="JP Kulturni centar Bar":MAILTO:pr@barskiljetopis.me END:VEVENT END:VCALENDAR