BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Barski ljetopis - ECPv6.5.1.6//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Barski ljetopis
X-ORIGINAL-URL:https://www.barskiljetopis.me
X-WR-CALDESC:Events for Barski ljetopis
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-Robots-Tag:noindex
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
BEGIN:VTIMEZONE
TZID:UTC
BEGIN:STANDARD
TZOFFSETFROM:+0000
TZOFFSETTO:+0000
TZNAME:UTC
DTSTART:20200101T000000
END:STANDARD
END:VTIMEZONE
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=UTC:20200908T210000
DTEND;TZID=UTC:20200908T210000
DTSTAMP:20260505T175110
CREATED:20200903T113337Z
LAST-MODIFIED:20200906T071929Z
UID:11208-1599598800-1599598800@www.barskiljetopis.me
SUMMARY:„Barski ljetopis“ i Gradsko pozorište Podgorica: „DON KIHOT“\, režija: Andraš Urban
DESCRIPTION:„Barski ljetopis“ i Gradsko pozorište Podgorica \nMigel de Servantes \n„DON KIHOT“ \nRežija: Andraš Urban \nTekst: Vedrana Božinović \nMuzika: Irena Popović Dragović \nScenorafija: Smiljka Šeparović Radonjić \nKostimografija: Lina Leković \nIgraju: Branka Femić Šćekić\, Kristina Obradović/ Katarina Krek\, Branka Otašević\, Jelena Simić\, Sanja Popović\, Vanja Jovićević  i Anđelija Rondović. \n  \nRiječ reditelja: \nNeću da radim folirantsku predstavu. Da. Radim samo jednu. Ovu. Kao da je poslednja. Svaka je donkihotovsko ludilo. Borba na život i smrt. Pa svojevrsno ludilo. Nemoćni smo pred zlom. Kompromisni smo. Palićemo i knjige. A na početku smo samo hteli miran život. U biti. Borba za ideale postane samo budalaština iz mladosti. Krizis adolescensis. Svi nas ubeđuju da su to samo vetrenjače… da je pozorište samo ono sto oni razumeju\, samo ono sto oni umeju da rade. Sedam žena. Sedam glumica koje biju svoju bitku malo duže od sat vremena. Izgaraju na sceni. I 7 mikrofona. Opet. Da. Znači da vama ipak samo ostaje da se udobno namestite na vašim stolicama\, i prepustite se predstavi. \nAndraš Urban \nRiječ autorke teksta: \nDon Kihot je klasika. \nOvo je rečenica koja će na ovaj ili onaj način nekoliko puta biti izgovorena u predstavi. I to jeste tako. „Najprevođenije djelo nakon Biblije“\, roman koji se proglašava začetnikom savremenog romana\, lik koji je postao simbolom\, arhetipom\, vjerovatno najpoznatiji lutajući vitez svih vremena – samo je početak onoga što se kao teret svali na svakoga ko krene u dramsku borbu sa Don Kihotom. Servantes je veliki pisac i „Don Kihot“ je\, nesumnjivo\, veliko djelo\, ali čvrsto vjerujem u to da posao pozorišta nije da nam velika djela lijepo pročita sa scene. Pozorište je umjetnost za sebe. Nikako samo ilustracija književnosti\, ma kako ona genijalna bila. Zato ova predstava nije namijenjena srednjoškolcima koji se teško probijaju kroz školsku lektiru. Nije\, u slučaju da žele da im se prepriča fabula. I svakako jeste i njima\, ali i svima onima koji žele da se zajedno sa nama zapitaju – šta znači potraga za idealima danas. U kakvom društvu živimo\, kakvom težimo i da li je idealno društvo\, čak i ako ga dosegnemo\, zaista po našim mjerilima. Nas\, Balkanaca\, koji cijene činjenicu da ne mora sve uvijek po zakonu\, nego postoji i nešto što je stvar dogovora. \nPa makar se to ticalo i zakona koje smo sami donijeli. \nServantes piše roman koji je zabavna i duhovita pustolovina. Ali je i kritika književnosti\, pozorišta\, drame (Servantes je bio dramaturg i dramski pisac)\, religije\, čak i odnosa prema ženama… Iako se opšte znanje o Don Kihotu zaustavlja na vjetrenjačama\, u romanu se jasno progovara o idealu države\, društva\, ljubavi i umjetnosti. Time smo se bavili. \nNaši lutajući vitezovi su viteškinje. Rogobatan termin. Ali gender ispravan\, te potpuno u skladu sa Zakonom o ravnopravnosti spolova u Crnoj Gori koji diskriminacijom smatra\, da parafraziram\, čak i jezičku upotrebu muškog roda kao generički neutralnog kada se govori o različitim rodovima. No\, zakoni su jedno. A praksa je\, rekoh\, gotovo uvijek\, nešto sasvim drugo. \nOvo nije priča o ženama. Ovo je priča o društvu. Jer su i žene i muškarci plod društvenih zakonitosti i posljedica odnosa koji se njeguju kao tradicija\, očuvanje reda ili\, što je možda i najvažnije – obraza. Ovo nije samo ženska priča\, ali jeste priča koju pričaju žene. Iz svoje vizure. One progovaraju o svojim\, tim strašnim i nerazumnim\, „ženskim pravima“. A samo onaj koji ne sluša ili neće da sluša neće shvatiti kako su to uvijek i samo prava svakog čovjeka. \nAko više iko ima snage i volje da se za prava bori. Jer\, „ovo je loše vrijeme za lutajuće vitezove“. \nJuriš na vjetrenjače.                                                                Vedrana Božinović \n  \nO reditelju: \nAndraš Urban je rođen 1970. u Senti. Sa sedamnaest godina\, formira samostalnu pozorišnu i književnu radionicu\, u kojoj radi kao autor\, reditelj i glumac. Nakon izvjesnog vremena\, formira pozorišnu trupu „Aiowa“\, koja je teatar tretira kao specifičnu\, ali ipak sveumjetničku ideološku akciju. Na novosadskoj Akademiji umjetnosti\, studira filmsku i pozorišnu režiju. Istovremeno je kao reditelj angažovan u subotičkom Narodnom pozorištu. Sredinom devedesetih\, napušta studije\, rad u pozorištu i godinama živi povučeno. Režiju diplomira 2000. godine\, u klasi prof. Vlatka Gilića i Bora Draškovića\, i nastavlja intenzivan rad u pozorištu. Uz podršku segedinskog MASZK­a\, i vlastitog ansambla stvara i „nezavisne“ pozorišne predstave. Od 2005. godine direktor je Mađarskog gradskog pozorišta „Deže Kostolanji“ u Subotici. Osnivač je internacionalnog pozorišnog festivala „Desiré Central Station“. Radi u Novom Sadu i Subotici\, vodi umjetničke radionice u Rumuniji\, odlazi na studijsko putovanje u Japan. Režirao je predstave u Nišu\, Novom Sadu\, Beogradu\, Segedinu\, Bitolju\, Ljubljani\, Berlinu\, Klužu\, Varni. Ukupno\, četrdesetak profesionalnih režija. Pozorište percipira kao na prosvijetljeni prostor\, ponekad provokativne akcije\, gdje se misli\, govori i organizuje specifičan vid umjetničke stvarnosti. Predstava je za njega komunikacija\, i druga stvarnost\, koja postoji za sebe\, ali nastaje u odnosu izvođača\, izvođene stvarnosti i gledaoca. Režiju ostvaruje preko interaktivne komunikacije s glumcem. Nosilac je odlikovanja\, nagrada „Jasai Mari“ (Najprestižnija nagrada za pozorišnu umjetnost Republike Mađarske)\, nagrada „Joakim Vujić“\, „Pro urbe“ grada Subotice\, „Pro urbe“ grada Senta\, za Paralelnu umjetnost (Mediawave). Njegove režije i predstave su nagrađivane na festivalima: „Profesionalna pozorišta Vojvodine“\, „Sterija“\, „Infant“\, „Joakimfest“\, „Tvrđava fest“\, „Teatarfest“\, „Festival alternativnih pozorišta Republike Mađarske“\, „Festival mađarskih pozorišta“\, „MOT“.
URL:https://www.barskiljetopis.me/event/barski-ljetopis-i-gradsko-pozoriste-podgorica-don-kihot-rezija-andras-urban-4/
LOCATION:Ljetnja pozornica Doma kulture
CATEGORIES:Pozorišni program
ORGANIZER;CN="JP Kulturni centar Bar":MAILTO:pr@barskiljetopis.me
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=UTC:20200912T210000
DTEND;TZID=UTC:20200912T210000
DTSTAMP:20260505T175110
CREATED:20200903T113045Z
LAST-MODIFIED:20200904T080424Z
UID:11263-1599944400-1599944400@www.barskiljetopis.me
SUMMARY:„Monicart“: „ŽIVOT JE LOTO“\, tragikomedija\, režija: Bojana Lazić
DESCRIPTION:  \nProdukcija „Monicart“ \nVladimir Đurđević \n„ŽIVOT JE LOTO“\, tragikomedija \nRežija: Bojana Lazić \nVideo-projekcija\, snimanje i montaža: Milina Trišić \nIgra: Monika Romić \n  \nO predstavi: \n„Život je loto“ je tragikomedija koja govori o događajima i nizu neverovatnih situacija kroz koje je prošla naša junakinja Vera\, u\nposlednja 24 sata. Vera dolazi na željezničku stanicu i igrom slučaja\, počinje da iznosi svoju nesvakidašnju priču u koju su upleteni i njen muž\, ljubavnik\, komšinica\, kuma\, mama\, tata\, loto-kuglice\, laptop\, hitna pomoć\, spiker sa železničke stanice itd. Priča je ispričana iz perspektive jedne nezaposlene žene koja balansira između muža informatičara\, koji joj sve više ide na živce (mada mu ostaje lojalna) i komšije kriminalca (sa kojim je u seksualnoj\nvezi). U toku predstave se dešava niz zanimljivih situacija\, ali kad Verin muž dobije sedmicu na Lotou a već u sledećem trenutku sazna da ga ona vara\, svet joj se ruši i počinje njena drama. A voz Bar- Beograd sve više kasni… \nPredstava se\, finim i nenametljivim instrumentima\, kroz priču jedne žene\, bavi pre svega\, pogledom na društvo u kome živimo\, odnosom prema novcu\, odnosom prema ljudima koji imaju ili nemaju novac\, da li se menjamo u odnosu na nekog ko je iznenada dobio novac ili moć\, i na kraju: šta je sreća i da li i kako možemo da utičemo na nju? Publika bira kraj! Da li će naša junakinja otići u slobodu bez novca\nili u zatvor\, posle kog će je čekati milioni\, kad izađe – zavisi od odluke publike! Predstava je propraćena interakcijom sa publikom od samog početka\, obiljem muzike\, video projekcijom\, a naša junakinja čak i kuva kafu\npublici! \nKroz interakciju sa publikom i kroz rušenje četvrtog zida\, zajedno čekamo voz i na kraju demokratskim principima glasanja odlučujemo kako će se predstava završiti. \nInteraktivna tragikomedija „Život je loto“ je imala učešće na brojnim festivalima u Makedoniji\, Albaniji\, Beogradu\, Bosni i Hercegovini\, Zagrebu\, Rijeci\, Novom Sadu\, Trebinju\, a osvojila je i nekoliko nagrada među kojima se izdvajaju nagrada „Javnost“ za najbolju transformaciju i interakciju sa publikom na Internacionalnom festivalu monodrame u Makedoniji i nagrada za najbolju žensku ulogu na Internacionalnom festivalu monodrame „Albamono“ u Albaniji. \nO autoru: \nVladimir Đurđević (Beograd\, 10. jul 1977) je srpski\, dramski pisac i scenarista. Završio je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Debitovao je dramom „Ne igraj na Engleze“. Autor je drame „Dnevna zapovest“\, dramatizacije „Zbogom žohari“ (Balada o Pišonji i Žugi) inspirisane tekstovima pesama kultnog sarajevskog benda „Zabranjeno pušenje“. Koscenarista je igrane serije „Ono kao ljubav“ i scenarista sitkoma „Kuku Vasa“. Autor je monodrame „Život je LOTO“\, duodrame „Savršen kroj“ i nekoliko nagrađenih radio-drama. \nDrama „Ne igraj na Engleze“ je postavljena u svim državama nastalim raspadom SFRJ. Prevedena je na engleski i katalonski jezik. \nDobitnik je nagrade „Slobodan Selenić“ za dramu „Dnevna zapovest“. Tekstovi su mu objavljivani u stručnim časopisima Scena\, Teatron i TFT.
URL:https://www.barskiljetopis.me/event/monicart-zivot-je-loto-tragikomedija-rezija-bojana-lazic/
LOCATION:Stari Bar – amfiteatar
CATEGORIES:Pozorišni program
ORGANIZER;CN="JP Kulturni centar Bar":MAILTO:pr@barskiljetopis.me
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=UTC:20200915T210000
DTEND;TZID=UTC:20200915T210000
DTSTAMP:20260505T175110
CREATED:20200903T124225Z
LAST-MODIFIED:20200904T081354Z
UID:11316-1600203600-1600203600@www.barskiljetopis.me
SUMMARY:ATAK: "PERSONA"\, režija: Stevan Bodroža
DESCRIPTION:ATAK\, Centar za kulturu „Vojislav Bulatović – Strunjo“ Bijelo Polje\, KIC „Budo Tomović“ Podgorica i Grupa za istraživanje i razvoj kulturne politike \n \nPo filmu „Persona“ Ingmara Bergmana \nAdaptacija: Dragana Tripković \n„PERSONA“ \nRežija: Stevan Bodroža \nProducent: Slobodan Radović \nVideo: Saša Radović \nGlumci u videu: Dubravka Drakić i Đorđije Tatić \nGlas: Milica Šćepanović \n  \nIgraju: Nada Vukčević i Vanja Jovićević \nPredstava „Persona“\, Ingmara Bergmana\, u režiji Stevana Bodrože\, za koju je po kultnom švedskom filmu\, adaptaciju uradila Dragana Tripković\, premijerno je izvedena 14. maja 2019. u Bijelom Polju. U predstavi uloge tumače Nada Vukčević i Vanja Jovićević. „Persona“ je rađena u produkciji Alternativne teatarske aktivne kompanije (ATAK)\, Centra za kulturu „Vojislav Bulatović – Strunjo“ iz Bijelog Polja\, KIC-a „Budo Tomović“ iz Podgorice i Grupe za istraživanje i razvoj kulturne politike. \nScenograf na predstavi je Ilija Vujošević\, glumci u videu su Dubravka Drakić i Đorđije Tatić\, vizuelni identitet potpisuje Srđa Dragović\, video Saša Radović\, glas Milica Šćepanović\, majstor tona je Osman Zaimović\, majstor svjetla Danilo Malović\, tehnički koordinator Mićo Kovačević i organizator Milivoje Lakić. \nPredstava „Persona“ je dio projekta „Śeverne scene – razvoj publike i podsticanje pozorišne produkcije u Centrima za kulturu na sjeveru Crne Gore“\, putem konkursa Ministarstva kulture\, u svrhu afirmacije kulturne nezavisne scene\, za NVO u Crnoj Gori. \n  \nRiječ reditelja:  \n„Bergmanova Persona je lirska vivisekcija čovjekove nemoći da nešto osjeti… bilo sreću… bilo tugu… bilo povezanost s drugim bićem. Centralna misterija\, voljno ćutanje glavnog lika\, Elizabet Fogler\, ostaje samo po sebi nedokučena tajna… magično\, zastrašujuće\, nesaznatljivo kao uglačana lica kamenih idola. Drama počinje tamo gdje istražujemo šta ta tišina\, ta odlučnost da se ne komunicira\, budi u nama „običnim ljudima“\, u jednoj sestri Almi koja je naivno pogledala u okamenjene dubine idolovih očiju. Užas praznine i tuge koji nam se vraća iz vanvremenskog ogledala besmisla\, iz odluke da se u životu više ne učestvuje\, poražavajući je\, lomi… kao što slomljena biva i sestra Alma… zdrobljena pod žrvnjem pitanja da li je ikada išta što je osjećala ili doživjela imalo smisla. Budi li se u njoj neka prkosna\, životinjska volja za opstankom? I to ostaje otvoreno ali i prisutno\, kao nesigurna\, treperava nada. Na ovako kompleksne motive u teatru se može odgovoriti samo scenskom poemom\, samo lirsko-dramskom zagonetkom. Srećan sam što je ATAK jedno od rijetkih utočišta gdje su takav skok u nepoznato\, ali i takva bol postavljanja najtežih pitanja\, mogući.“ \nStevan Bodroža \n  \nO reditelju:  \nStevan Bodroža rođen je 1978. godine u Beogradu. Završio je Pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u svom rodnom gradu. Više od petnaest godina profesionalno je aktivan na pozorišnim scenama u Srbiji\, Crnoj Gori\, Bosni i Hercegovini i Austriji. Radio je u Beogradskom dramskom pozorištu\, Bitef teatru\, Narodnom pozorištu u Beogradu\, Ateljeu 212\, Malom pozorištu “Duško Radović”\, Drami i operi “Madlenianum”\, Crnogorskom narodnom pozorištu\, Mostarskom teatru mladih\, Bosanskom narodnom pozorištu u Zenici\, Teatru Nestroyhof- Hamakom i Hundsturm teatru u Beču kao i u niz drugih pozorišta. Devet godina predavao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Režirao je tekstove značajnih klasičnih kao i savremenih pisaca.\nNeke od drama koje je postavio na scenu su: “Medeja\, materijal” Hajnera Milera\, “Prometej u okovima” Eshila\, “Ifigenijina smrt u Aulidi” Euripida\, “Učene žene” Molijera\, “Gospa od mora” Ibzena\, minijature Samjuela Beketa….Od savremenih tekstova režirao je dramu “Gospodin” Filipa Lolea\, “Lice od plamena” Mariusa fon Majenburga\, “Mali Geza” Janoša Haja\, “U samoći pamučnih polja” Bernar Mari Koltesa\, “Lasice” Bojane Mijović\, “o.REST IN PEACE” Jetona Neziraja\, “Mlijeko u prahu” Dragane Tripković\, “Pupoljci” Sanje Domazet (po motivima poezije Vaska Pope)\, “Smećarnik” Koste Peševskog\, “Telo” Branislave Ilić\, “Los Yugoslavos” Huana Majorge\, “Naši preci jedite sa nama” Gorana Milenkovića i mnoge druge. \nSa svojim predstava učestovao je na mnogobrojnim festivalima i dvostruki je dobitnik nagrade za najbolju režiju na Festivalu Joakim Vujić a jedanput na Festivalu savremene bosansko-hercegovčke drame. Nagradu za najbolju režiju dobio je i na Festivalu praizvedbi u Aleksincu. U poslednjih nekoliko sezona ostvaruje zapaženu saradnju sa Ustanovom kulture “Vuk Stefanović Karadžić kao i sa Puls teatrom. U Beogradu je svojevremeno učestovao u osnivanju Parobrod teatra.
URL:https://www.barskiljetopis.me/event/atak-persona-rezija-stevan-bodroza/
LOCATION:Stari Bar – amfiteatar
CATEGORIES:Pozorišni program
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=UTC:20200919T210000
DTEND;TZID=UTC:20200919T210000
DTSTAMP:20260505T175110
CREATED:20200903T112228Z
LAST-MODIFIED:20200903T151434Z
UID:11261-1600549200-1600549200@www.barskiljetopis.me
SUMMARY:Gala teatar: „SAMO JEDNA ŽENA“\, tragikomedija (monodrama)\, režija: Đuro Roić
DESCRIPTION:Gala teatar \nDario Foa i Franca Rame \n„SAMO JEDNA ŽENA“ – tragikomedija (monodrama) \nRežija i prevod: Đuro Roić \nIgra: Matija Prskalo \n**Prema monologu „Sve\, kuća\, postelja i crkva i druge priče“ iz „Dvadeset pet monologa za ženu“ Franca Rame\, Daria Foa i Jakopa Foa \n  \nO PREDSTAVI: \nJe li između neka četiri zida zaista onako kako se na prvi pogled čini? Koliko truda i energije ulažemo da se zapravo\, dobro prikrijemo\, maskiramo\, pripremimo za vanjski svijet? Koliko poznajemo ljude koje\nsvaki dan viđamo? I koliko nas oni uopšte zanimaju?\nMaria naivno ali na duhovit\, komičan način\, progovara o svojoj\nsvakodnevnici\, ljubavi i nezadovoljstvu s kojima se stalno susreće. Ali\nkoliko joj snage još preostaje da se smije samoj sebi u lice? Koliko\nstrpljivosti\, posvećenosti\, čak pokornosti?!\nPrepoznajemo u njenoj priči kolotečinu u koju ponekad neprimjetno i\nsami upadnemo kao u živo blato i koja nas odvodi sve dalje od nas\nsamih. Kako to Marija podnosi\, kako se nosi sa svim ulogama koje su je\nkako ona kaže —dopale— i kako ih na koncu rješava? Možemo li je\nrazumjeti? \nO autorima: \nDario Fo\, Franca Rame i njihov sin Jakopo Fo su i porodica i umjetnička družina. Sve troje su glumci\, pisci i muzičari. Dario FO je dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1997. godine. Porodica Fo i njihov teatar su pokretači društvenih akcija i humanitarnih poduhvata. Cijela Nobelova nagrada otišla je na pomoć onima kojima je potrebna\, ali ne izdaleka\, već živom aktivnošću i susretom sa ljudima. Osim glume\, režije\, pisanja\, Dario Fo se bavi i slikanjem\, scenografijom I kostimografijom. \nFranca Rame\, supruga Daria Foa\, bila je sjajna glumica\, dramaturškinja\, ali i italijanska političarka. \nJakopo Fo\, njihov sin\, pisac je\, glumac\, režiser\, crtač stripova i italijanski aktivista. \nO reditelju: \nĐuro Roić je rođen u Splitu 17. januara 1953. godine. Glumac je u Zagrebačkom kazalištu lutaka\, režiser\, pisac\, slikar i prevodilac. Svoje oduševljenje radom i djelima Daria Foe i France Rame gaji još od djetinjstva. \nO glumici: \nMatija Prskalo je poznata filmska\, televizijska i pozorišna glumica. Ostvarila je uloge u brojnim filmovima\, TV serijama i predstavama\, a ulogom Marie u predstavi „Samo jedna žena“ prvi put se okušava i u monodrami. \n 
URL:https://www.barskiljetopis.me/event/gala-teatar-samo-jedna-zena-tragikomedija-monodrama-rezija-djuro-roic/
LOCATION:Stari Bar – amfiteatar
CATEGORIES:Pozorišni program
ORGANIZER;CN="JP Kulturni centar Bar":MAILTO:pr@barskiljetopis.me
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=UTC:20200922T210000
DTEND;TZID=UTC:20200922T210000
DTSTAMP:20260505T175110
CREATED:20200903T134916Z
LAST-MODIFIED:20200903T134916Z
UID:11342-1600808400-1600808400@www.barskiljetopis.me
SUMMARY:Dom Jevrema Grujića: "DVE ŽENE I JEDAN RAT"\, režija: Alek Conić
DESCRIPTION:  \nDom Jevrema Grujića \nJelena Kajgo \n“DVE ŽENE I JEDAN RAT” \nRežija: Alek Conić \nUloge: Marija Bergam i Vjera Mujović \n  \nO predstavi:  \nOvo je predstava o prijateljskom odnosu dva naroda\, srpskog i američkog tokom Velikog rata\, najkritičnijeg perioda istorije ove zemlje\, a koja se ogleda kroz sudbinu dveju žena\, koje su višegodišnjim\, strastvenim zalaganjem za Srbiju širile diplomatsku misiju širom sveta. \nJedna je Amerikanka – Mabel Danlop Gordon Grujić\, udata za srpskog diplomatu\, Slavka Grujića\, a druga Srpkinja – Jelena Lozanić\, kasnije udata za najvećeg američkog dobrotvora srpskog naroda Džona Frotingama. Obje imaju dvije domovine- Srbiju i Ameriku. One su pravi primer zaboravljenih srpskih heroina\, potisnute u tišinu i zaborav. \nSubine i zaboravljene priče dve nepokolebljive i odvažne dobrotvorke naroda – Mabel i Jelene\, vjerno će dočarati glumice Vjera Mujović u ulozi Mabel Grujić i Marija Bergam kao Jelena Lozanić. U ulozi batlera Džejmsa\, igra Petar Milićević. Predstava je rađena po tekstu Jelene Kajgo i u režiji Aleka Conića. \nZbog svog snažnog humanitarnog rada\, Mabel Grujić\, je svjetska štampa prozvala srpskom Jovankom Orleankom. Prepričavalo se kako je okupila i ujedinila američke dame iz visokog društva da pletu vunene čarape za srpske vojnike na frontu i sa svojim usvojenim narodom prešla Albaniju\, tokom čega je zauvek izgubila šansu za potomstvom. Zajedno sa Mihajlom Pupinom gradila je domove za napuštenu srpsku siročad i mobilisala američke lekare da dođu u Srbiju i pomažu svojim kolegama u bolnicama. Njenom predavanju o stradanju srpskog naroda na Univerzitetu Prinston prisustvovalo je preko 4 000 studenata\, kao i tadašnji predsednik Univerziteta – Vudro Vilson\, koji postaje njen veliki prijatelj. Jedna od najvećih zasluga ovog srpsko-američkog para\, Mabel i Slavka Grujića\, jeste animacija Karnegi fondacije da uputi novac – tadašnjih 100 000 dolara\, za izgradnju Univerzitetske biblioteke u Beogradu\, što će ostati jedan od njihovih najvećih doprinosa. \nSa druge strane – Jelena Lozanić\, ćerka prvog rektora beogradskog univerziteta\, Sime Lozanića bila je veliki borac za ženska prava\, a tokom rata dobrovoljna bolničarka koja se brinula o ratnoj siročadi. Kao predstavnica jugoslovenskog Crvenog krsta\, tokom rata\, od 1915. do 1920. godine\, odlazi u veliku humanitarnu misiju u Ameriku gde sakuplja novac za srpsku vojsku i iznemogao narod. Poput Mabel i ona je pokretala radionice u kojima su Amerikanke i Kanađanke šile zavoje i odeću za srpske vojnike\, gostovala na brojnim univerzitetima i držala predavanja širom Amerike. Upravo tamo upoznaje svoju najveću ljubav – Džona Frotingama\, koji je već uveliko zaražen ljubavlju prema Srbiji u kojoj je proveo najlepše godine tokom kojih je othranio preko 600 dece iz Vranja i okoline. \nO reditelju:  \nAleksandar Conić je producent\, reditelj i scenarista sa višedecenijskim iskustvom u radu na filmu i televiziji na tržištima Amerike\, Indije i Evrope. Kao stipendista kanadske Akademije za film\, diplomirao je režiju i filmsku produkciju u Torontu. Nakon 10 godina provedenih u Kanadi\, vraća se u Beograd gde osniva jednu od najuspešnijih produkcijskih kuća  “Clockwork Film Production”. \nU Srbiji je producirao internacionalna filmska ostvarenja koje je videlo preko 100 miliona gledalaca širom sveta. Posebno je posvećen promociji nacionalne filmske industrije u svetu. \nKoproducent je filma “Questi Giorni”koji je ušao u zvaničnu selekciju Filmskog festivala u Veneciji. Režirao i producirao više desetina marketinških kampanja\, TV reklama i emisija\, kratkih i dugometražnih igranih filmova u Evropi i Severnoj Americi. Autor je nagrađivanih scenarija\, među kojima je i scenario za film “Dodir” koji je prikazan na nekoliko najprestižnijih svetskih festivala. \nDugogodišnje iskustvo u radu u kreativnoj industriji\, prenosi i na angažovanje u promociji kulturnog nasleđa\, kao osnivač Muzeja istorije\, umetnosti i diplomatije “Doma Jevrema Grujića”. Član je UO Filmskog centra Srbije\, Srpske filmske asocijacije i potpredsednik Nacionalnog udruženja istorijskih kuća Evrope.
URL:https://www.barskiljetopis.me/event/dom-jevrema-grujica-dve-zene-i-jedan-rat-rezija-alek-conic/
LOCATION:Stari Bar – amfiteatar
CATEGORIES:Pozorišni program
ORGANIZER;CN="JP Kulturni centar Bar":MAILTO:pr@barskiljetopis.me
END:VEVENT
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=UTC:20200926T210000
DTEND;TZID=UTC:20200926T210000
DTSTAMP:20260505T175110
CREATED:20200903T111725Z
LAST-MODIFIED:20200924T091250Z
UID:11265-1601154000-1601154000@www.barskiljetopis.me
SUMMARY:EXIT Teatar: CABARET – KONCERT ZA ŽLICE I GITARU\, mentori: Rade Šerbedžija i Lenka Udovički
DESCRIPTION:CABARET – KONCERT ZA ŽLICE I GITARU                  \nMentori: Rade Šerbedžija i Lenka Udovički \nIgraju: Nikola Nedić i Mario Jovev \nFotografije: A. Saška Mutić \nAutor video spota: Hrvoje Zalukar \nProdukcija: Teatar EXIT i Kazalište Ulysses \n  \n  \nO predstavi:  \nŽlice & gitara dvojac su koji uz pomoć zvukova kuhinjskih kašika\, gitare i mandoline\, otkačenog nastupa\, pomalo trubadurski pričaju o svome životu kroz  poeziju\, a iza njihovog ludog i uvrnutog nastupa krije se poruka razuma. Svaka pjesma ima svoju priču i pozadinu i koliko god lepršavo i zabavno zvučale\, svaka ima duboku poruku o svijetu u kojem živimo. \nRadi se o autorskom projektu i angažovanoj predstavi u kojoj Mario Jovev i Nikola Nedić na izrazito duhovit i satiričan način progovaraju o problemima u društvu koji nas svakodnevno okružuju. Iako to rade dopadljivo i šarmantno\, stihovi njihovih pjesama pogađaju u samu srž ozbiljnih problema kao što su korupcija\, kriminal\, kapitalizam i iseljavanje mladih iz Hrvatske\, dotičući se pritom i tema iz svakodnevnog života.
URL:https://www.barskiljetopis.me/event/exit-teatar-izlozak-br-49-rezija-damir-poljicak/
LOCATION:Stari Bar – amfiteatar
CATEGORIES:Pozorišni program
ORGANIZER;CN="JP Kulturni centar Bar":MAILTO:pr@barskiljetopis.me
END:VEVENT
END:VCALENDAR