BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
PRODID:-//Barski ljetopis - ECPv4.7.3//NONSGML v1.0//EN
CALSCALE:GREGORIAN
METHOD:PUBLISH
X-WR-CALNAME:Barski ljetopis
X-ORIGINAL-URL:http://www.barskiljetopis.me
X-WR-CALDESC:Događaji za Barski ljetopis
BEGIN:VEVENT
DTSTART;TZID=UTC+0:20190307T200000
DTEND;TZID=UTC+0:20190307T200000
DTSTAMP:20240426T122426
CREATED:20190305T082157Z
LAST-MODIFIED:20190305T082157Z
UID:9238-1551988800-1551988800@www.barskiljetopis.me
SUMMARY:Predstava "SEVEROISTOK" Bitef teatra i Beoart-a
DESCRIPTION:BITEF” TEATAR I “BEOART” \nTorsten Buhštajner \n“SEVEROISTOK” \nRežija: Jana Maričić \nPrevod: Milica Perić \nScena: Jasmina Holbus \nKostim: Adrijana Pajić \nKompozicije: Božidar Obradinović \nPrevod: Milica Perić \nFoto: Nenad Šugić \nIgraju: Katarina Žutić\, Jovana Gavrilović\, Milica Janevski \nO predstavi:  \nKomad je nastao po istinitim svedočenjima preživelih u talačkoj krizi u Moskvi 2002. godine\, kada je grupa čečenskih terorista upala u jedno pozorište i zahtevala da Rusi povuku svoje trupe iz mesta Groznog.\nČečenka\, Ruskinja iz publike i Letonka koja je spasavala žrtve\, iznose svoja potresna sećanja i ponovo ih proživljavaju.\nOve priče kreiramo suptilnim pozorišnim jezikom\, insistirajući na istinitosti i tananosti ljudskih osećanja\, a ne na političkom kontekstu događaja. Terorizam je suviše važna i prisutna pojava da bismo ga samo površno osuđivali – mi priznajemo njegovu prisutnost na celoj planeti i bavimo se složenim mehanizmima straha. \n  \nRiječ rediteljke:  \nTERORIZAM I POZORIŠTE \nTrinaest meseci nakon Jedanaestog septembra\, na suprotnoj strani planete\, odigrao se još jedan spektakularni teroristički napad. Grupa čečenskih fundamentalista upala je u moskovsko pozorište „Dubrovka“ i prekinula izvođenje ruskog nacionalnog mjuzikla “Nordost“ zatočivši pritom 850 talaca. Oko 40 do zuba naoružanih muškaraca i žena dalo je rok od nedelju dana ruskoj vladi da povuče svoje snage iz Groznog i okonča Drugi čečenski rat\, pre nego što počnu da pucaju u taoce ili aktiviraju bombe kojima su opasani. Ni ne razmotrivši ovaj zahtev\, ruske vojne i policijske snage su četvrtog dana talačke krize pustile nervni gas (do danas nerazjašnjenog sastava) u pozorišnu salu i uspavale većinu prisutnih. Nekoliko terorista je uspelo da pobegne\, a ukupan broj žrtava je 170. Osim putem brojnih medija\, predsednik Putin obratio se građanima i preko bilborda na kojima je nekoliko nedelja stajalo: \,\,Nismo uspeli sve da spasemo. Oprostite nam. Sećanje na žrtve treba da nas ujedini.” \nJedan od pozorišnih komada nastalih po motivima ovog događaja je “Nordost” Torstena Buhštajnera. Tri žene – Čečenka\, Ruskinja iz publike i Letonka\, koja je u svojstvu lekarke ušla u salu na intervenciju\, govore o tom događaju nekoliko meseci nakon što su ga preživele. No\, ovo nije rašomonska struktura u kojoj različiti akteri imaju različite lične istine\, već sklop individualnih doživljaja koji se sliva u jednu\, zajedničku istinu: nepodnošljivi bol zbog gubitka najbližih\, koji svoj izlaz nalazi u mržnji prema drugome. \nBudući da je istina vrhunski zahtev fenomenologije\, može se reći da je “Nordost” sklop čulnih i mentalnih fenomena\, doživljaja “sveta” njegovih likova\, što je tipično za pozorište Stanislavskog.   Ipak\, Buhštajner kreira replike po dokumentarističkoj građi\, dakle objektivni “svet po sebi” suočava sa drastičnim pozicijama u koje smešta svoje likove. Tako ovaj tekst sadrži izvesnu vitalnost očitanu u njegovoj otvorenosti da bude promenjen\, ali i da izvrši promenu na drugog u kontekstu heterogenih subjekata koji međusobno utiču jedni na druge. Dakle\, ne može se reći da je umetnost glumca da rekreira   proživljeno dovoljan put u rediteljskom tretmanu “Nordost-a”. Snaga traumatičnog iskustva učešća u terorističkom činu izmiče kognitivnim mehanizmima autora i stavlja pred njega zahtev za zaigranim uspostavljanjem situacija u kojima se oslobađa – afekt. \n… \nDominantna\, a ipak ekstremna reakcija na savremeni terorizam je utapanje u politički diskurs o nepoznatim i užasnim opasnostima koja prete iz inostranstva\, o histeriji od masovnog uništenja\, o nakaradnom konstruktu “rat protiv terora”\, i o “odbrani našeg načina života” od stranih neprijatelja i njihovih terorističkih agenata. Takav diskurs ne ide u prilog suštinskoj borbi protiv terorizma\, već naprosto prestravljuje građane. A prestravljenost i izazivanje panike je upravo i cilj terorista. Njihov politički cilj nije ubijanje ljudi\, već publicitet koji im ubijanja obezbeđuju i koji potom demorališe ljude… Teroristički napadi se neće pretvoriti u rat\, oni se pre mogu tretirati kao problem javnog reda i mira. Stvarna opasnost terorizma leži u nesagledivom strahu\, koji vlasti i dominantni mediji samo potpiruju. \nNa pozorištu kao inferiornom mediju je zato da preuzme drugačiju ulogu. Ustuknuvši pred televizijom\, filmom i digitalnim medijima\, gde je sve teatralizovano do krajnjih granica\, pozorište postmoderne je uspostavilo izvesnu emocionalnu distancu u odnosu na događaje – ironičan odnos prema savremenosti i generalni pesimizam prema mogućnosti bilo kakve društvene promene.   Međutim\, biti ironičan prema globalnom strahu od terorizma čini se gotovo nemogućim. Pre svega\, tako nešto bi bilo nekorektno (i to ne u pozitivnom smislu koji podrazumeva umetničku hrabrost)\, a zatim lažno i neuverljivo\, s obzirom na relativno mladi život ove nove vrste straha na Zapadu. Jedan od mogućih puteva straha je put razumevanja i saosećanja sa pojedinačnim subjektima. To nije beslovesni aktivizam kao govor u ime drugog\, kao ni malograđansko sažaljenje nad stranim i dalekim pojavama. Postaviti gledaoca pred problem da uspostavi neki odnos prema onome što se događa u njegovoj prisutnosti kada više nema sigurnog odmaka\,  ne sugerisati mu prirodu i sadržaj tog odnosa\, već ga suočiti sa afektom\, može biti novi put savremenog pozorišta. \n… \nU tom smislu\, odnos između ovih žena\, koje su mogle da ostanu na suprotnim stranama u nedogled raspirujući mržnju prema Drugome\, transformiše se i stavlja ih u isto polje. Dve preživele žrtve terorizma dobijaju šansu za uspostavljanje novog odnosa. Buhštajner time ne sugeriše utopistički ishod\, niti uspostavlja viktimalnu ideologiju kao novo polje sigurnosti; on otvara vrata beskonačnom broju mogućih narativa koje ne možemo da predvidimo iz pozicija dosadašnjeg iskustva. \nZato je\, u širem kontekstu\, važno ne svoditi afekt na isključivo utrobne procese glumaca ili nevidljive talase koji struje između likova\, već uočiti njegovu moć da transformiše fiziološke\, psihološke\, autobiografske i društvene odnose između ljudi.   A tako možda i upiše neko novo značenje onome što danas prepoznajemo kao – strah. \nJana Maričić \n  \nRiječ kritike:  \nTema savremene drame „Severoistok“ Torstena Buhštajnera\, čije su akterke takođe isključivo žene\, sa druge strane je prodorno aktuelna. Komad ima dokumentarističku osnovu – bavi se događajima koji su se odigrali 2002. godine\, u moskovskom pozorištu Dubrovka. Da podsetimo\, grupa naoružanih Čečena je tada upala na izvođenje mjuzikla „Severoistok“ i za taoce uzela gledaoce i učesnike predstave. Buhštajnerovu dramu čine uglavnom monološke\, fragmentarne i lične ispovesti tri žene koje su bile te večeri u pozorištu\, Ruskinje\, Letonke i Čečenke. Iz različitih uglova se pripovedaju užasi rata i terorizma\, bolne posledice neprekidnih lanaca činjenja nasilja\, potpuni gubitak dostojanstva. Ipak\, tekstu fali univerzalnijeg tumačenja problema terorizma\, na primer filozofskog sagledavanja političkih mehanizama\, koji bi mu dali višeslojnost. U ovom obliku se on uglavnom svodi na izazivanje emotivne reakcije gledalaca povodom krvorpolića i bezumlja rata. \nRediteljka Jana Maričić jasno vodi scensku radnju. Pred nama se nižu dramatični prizori\, izgrađeni na spoju snažne igre glumica\, upečatljivih sukoba između svetla i mraka\, i uznemirujućih minimalističkih zvukova (kompozicija Božidar Obradinović). Scena je svedeno\, stilizovano i elegantno dizajnirana. Par stolica\, neonska svetla i prozirna platna u pozadini\, iza kojih se akterke avetinjski pojavljuju\, označavaju prostor dešavanja radnje\, konkretan\, ali i univerzalan (scena Jasmina Holbus\, kostim Adrijana Pajić). Predstava je upečatljiva u pogledu transfera doživljaja ratnih užasa. \nGlumice Katarina Žutić (Ruskinja)\, Milica Janevski (Letonka) i Jovana Gavrilović (Čečenka) su psihološki verodostojno oživele različite strane patnji žrtava rata. Izazvale su osećanja muke i teskobe\, povodom beskrajnih posledica zverstava počinjenih na bojnim poljima. Imajući u vidu situaciju na polju globalne politike\, antiratne teme u pozorištu su alarmantno važne. Očigledna je potreba za stalnim podsećanjem na posledice destruktivnih politika u čijoj osnovi se nalaze finansijski interesi\, a ne ideološka uverenja koja se formalno nameću. Neophodno je neprestano isticanje da u ratovima nema pobednika\, istorija ratovanja je ostavljala za sobom samo gubitnike. \nAna Tasić \n
URL:http://www.barskiljetopis.me/event/predstava-severoistok-bitef-teatra-i-beoart-a/
LOCATION:Dvorac kralja Nikole
CATEGORIES:Pozorišni program
ORGANIZER;CN="JP%20Kulturni%20centar%20Bar":MAILTO:pr@barskiljetopis.me
END:VEVENT
END:VCALENDAR